Koji su najuticajniji trendovi koji oblikuju industriju korisničkog iskustva trenutno? Otkrivamo najvažnije trendove korisničkog iskustva za 2024. godinu – i šta to znači za dizajnere.

Industrija korisničkog iskustva se konstantno razvija. Sada, sa sve većim napretkom veštačke inteligencije, nalazimo se u novoj i uzbudljivoj fazi. Sa napretkom tehnologije veštačke inteligencije, mogućnosti za dizajnere korisničkog iskustva su gotovo beskrajne. Veštačka inteligencija može optimizovati mnoge aspekte procesa dizajna korisničkog iskustva – i omogućava dizajnerima da kreiraju personalizovanije, korisnički orijentisane proizvode i iskustva nego ikada pre. Međutim, za svaku mogućnost koju donosi veštačka inteligencija, takođe donosi i potpuno nov set izazova. Ovo je uzbudljivo, ali i testirajuće vreme za industriju korisničkog iskustva i navigacija ovim novim talasom trendova će biti od ključnog značaja.

Trend svih trendova, veštačka inteligencija transformiše svet – i korisničko iskustvo – onako kako ga poznajemo. Do 2025. godine se procenjuje da će veštačka inteligencija i mašinsko učenje generisati preko 4 biliona dolara poslovne vrednosti. Trenutno, preko 80% preduzeća je usvojilo veštačku inteligenciju. Za industriju korisničkog iskustva posebno, uticaj veštačke inteligencije je ogroman – i tek smo na početku. 53% kompanija trenutno koristi AI tehnologiju za inovacije svojih proizvoda i usluga; broj koji će značajno rasti kroz 2024. godinu i dalje. Prema Google Trendovima, obim pretrage za alatima i softverom za dizajn sa veštačkom inteligencijom povećao se za 1700% samo od 2022. do 2023. godine. Isto tako, pretrage za termin ‘generativna veštačka inteligencija’ povećale su se za 8.500% u poslednjih nekoliko godina. Generativna veštačka inteligencija posebno utiče na korisničko iskustvo i dizajn proizvoda.

Personalizacija je već dugo aktuelna tema u dizajnu korisničkog iskustva (UX) i korisničkog interfejsa (UI), i to nije ništa novo. Giganti poput Netflix-a i Spotify-ja koriste algoritme mašinskog učenja već skoro dvadeset godina kako bi pružili visoko personalizovana iskustva. Ali, sa napretkom tehnologije veštačke inteligencije, personalizacija sada dostiže neviđene nivoe složenosti i sofisticiranosti. Stiže era hiper-personalizacije.

Uzmimo Spotify-aj na primer. Kada je prvi put lansiran, njegove mogućnosti personalizacije su bile relativno osnovne. Oslanjao se na jednostavne algoritme koji su uzimali u obzir faktore poput istorije slušanja korisnika, omiljenih izvođača i ručno izrađenih plejlista kako bi generisao preporuke. Sada, kako je tehnologija veštačke inteligencije napredovala, Spotifaj može analizirati mnogo veće količine podataka koje nadilaze istoriju slušanja korisnika. Takođe može procenjivati kontekstualne faktore poput vremena dana, lokacije, uređaja koji se koristi, pa čak i raspoloženja korisnika.

Google-ov Gemini takođe govori o porastu sve personalizovanijih korisničkih interfejsa koji se prilagođavaju i odgovaraju na osnovu namera korisnika. Lansiran krajem 2023. godine, Gemini se predstavlja kao najnapredniji AI model Google-a do sada. Napravljen je da bude “nativno multimodalni”, što znači da može besprekorno razumeti, kombinovati različite vrste informacija – uključujući tekst, kod, zvuk, sliku i video.

Na osnovu informacija i konteksta koje korisnik pruži, Gemini će generisati potpuno prilagođen interfejs kako bi korisniku pružio informacije koje želi, u najvrednijem formatu – bilo da je to lista, izbor slika, vodič korak po korak ili nešto sasvim drugo. Preporučujemo da pogledate demo proizvoda Gemini kako biste videli ovog novajliju u akciji.

Dizajneri korisničkog iskustva ne samo da dizajniraju uz pomoć veštačke inteligencije (AI), već su sve više zaduženi i za novi izazov dizajniranja za AI. Drugim rečima, integrisanje veštačke inteligencije u postojeće proizvode ili dizajniranje iskustava koje podržava veštačka inteligencija od nule. Kao rezultat toga, primećujemo prve naznake novog trenda: pojava različitih obrazaca interakcije i principa za dizajniranje iskustava podržanih veštačkom inteligencijom. Luke Wroblewski, međunarodno priznat lider u digitalnom proizvodnom sektoru, predstavlja tri interakcione obrasce na visokom nivou koje primećuje. Prvi omogućava direktnu interakciju između korisnika i veštačke inteligencije. Stoga, veštačka inteligencija mora biti integrisana na način koji omogućava korisniku da pruži podsticaje ili uputstva kako bi generisala određeni izlaz. Ovde je izazov u tome da se obezbedi da AI model može tačno da interpretira različite ulaze. Drugi obrazac se fokusira na dizajniranje iskustava u kojima veštačka inteligencija radi iza kulisa. Drugim rečima, korisnik ne interaguje direktno sa veštačkom inteligencijom; ali, dok korisnik interaguje sa proizvodom, veštačka inteligencija uči o njihovim ponašanjima i preferencijama. Na primer, ako gledate videozapise na YouTube-u, ne tražite eksplicitno od veštačke inteligencije da vam pruži preporuke – ali će to uraditi na osnovu onoga što ste do sada gledali. Treći pristup posmatra integraciju veštačke inteligencije pored uobičajenih dugmadi i menija sa kojima korisnik interaguje. U ovom slučaju, cilj je da veštačka inteligencija pomogne korisniku u njihovim zadacima – na primer, pružajući sugestije ili završavajući rečenice dok kucate. Essencijalno, ovi obrasci nude različite načine za korisnike da interaguju sa veštačkom inteligencijom – od direktnog upravljanja do pomoći u pozadini.

Kako tehnologija veštačke inteligencije napreduje, a polje korisničkog iskustva sazreva, ciljevi za ono što čini odlično korisničko iskustvo se pomeraju. Prošli su dani kada je bilo dovoljno dizajnirati proizvode koji su funkcionalni i estetski privlačni. Sada više nego ikad, emocionalni dizajn je ono što će izdvojiti izuzetne proizvode. Emocionalni dizajn je praksa dizajniranja proizvoda i iskustava koja se povezuju sa korisnikom na emocionalnom nivou. Radi se o izazivanju određenih emocionalnih reakcija kod korisnika – i prepoznavanju da ljudsko ponašanje nije vođeno samo racionalnim odlukama, već i emocijama, osećajima i podsvesnim željama. Ovaj trend naglašava ulogu ljudske psihologije u dizajnu. Ali, neizbežno, i veštačka inteligencija ovde ima ulogu. Na primer, personalizacija pokretana veštačkom inteligencijom omogućiće dizajnerima da kreiraju iskustva koja nisu samo prilagođena funkcionalnim potrebama korisnika, već se i rezonuju sa njihovim emocionalnim preferencijama. Analizom ogromnih količina podataka o ponašanju i preferencijama korisnika, AI algoritmi će moći da identifikuju obrasce i trendove koji otkrivaju – i predviđaju – emocionalna stanja i motivacije korisnika. Kao takav, AI će služiti kao korisno sredstvo za zadovoljavanje emocionalnih potreba korisnika – ali emocionalna inteligencija i ljudska empatija i dalje će vladati.

Sa svim ovim transformacijama u industriji, nije iznenađenje što se tržište poslova u oblasti UX-a takođe menja. Dok je tradicionalni tehnološki sektor odavno bio podrazumevano područje za poslove UX-a, to se menja u 2024. godini. Postoje dva glavna faktora koji stoje iza ovog trenda. Prvi, nalazimo se usred recesije u tradicionalnom tehnološkom sektoru. Ukratko, mnoge tehnološke kompanije ubrzale su zapošljavanje tokom pandemije – samo da bi otkrile da to nije održivo. Sada, nakon pandemije, nivoi zapošljavanja su se znatno usporili kako bi se vratili na normalan broj zaposlenih. Kao takvo, poslovi u UX-u nisu tako lako dostupni u tehnološkom sektoru. U isto vreme, industrije koje tradicionalno nisu stavljale UX u prioritet sada ulažu velike napore u digitalnu transformaciju i unapređenje korisničkog iskustva – što rezultira visokom potražnjom za dizajnerima UX-a. Finansije, vlada i sektor medicinske tehnologije samo su neka područja gde su mogućnosti za UX dizajnere u rastućem obilju. Još jedan trend koji oblikuje tržište rada sada je sve veći broj junior kandidata za UX. Kada je tržište UX bootcamp-ova eksplodiralo pre nekoliko godina, videli smo nagli porast besplatnih i jeftinih programa koji obećavaju brzu obuku u UX-u. Ali, za razliku od kurseva koje je odobrila industrija i kurseva sa univerzitetskim priznanjem, kvalitet ovih bootcamp-ova je uglavnom neregulisan. Kao takvo, industrija je sada preplavljena junior kandidatima koji imaju kvalifikacije za UX na papiru, ali možda nisu opremljeni za praktične aspekte profesije. Moglo bi doći do povećanja broja junior UX-a koji traže posao, ali menadžeri za zapošljavanje još uvek se bore da pronađu odgovarajuće kandidate koji zaista mogu obavljati posao. Potreba za veštim, spremnim za posao dizajnerima UX-a veća je nego ikad. Oni koji mogu demonstrirati praktičnu veštinu, ažurirano znanje o industriji i mindset dizajniranja će biti najbolje pozicionirani za zapošljavanje.

 

Source: UX Design Institute