„Izvinjavam se na ovom zastoju, znam koliko se oslanjate na naše usluge da biste ostali u kontaktu sa ljudima koje volite”, napisao je osnivač Facebook-a Mark Zakerberg na svojoj platformi kada se sistem oporavio.

Ali, prethodno, sistem je bio u padu sedam sati i svaki ćošak sveta je bio u drami. Sajt koji prati rad društvenih mreža Downdetector.com, primio je više od 10,5 miliona pritužbi na nepristupačnost društvenih mreža, a zastoj u radu nazvao je najvećim u istoriji Facebook-a. Korisnici su masovno prijavljivali da ne mogu da otvore ni Facebook, ni Instagram. Sličan problem prijavilo je i više od 20.000 korisnika aplikacije Whatsapp, navodi Rojters, a prenosi BBC.

Facebook je okrivio „neispravnu promenu konfiguracije” za gotovo sedmočasovnu blokadu koja je sprečila 3,5 milijarde njihovih korisnika u pristupu društvenim mrežama i uslugama razmene poruka Whatsapp, Instagram i Messinger. 

Sedam sati je trajala globalna agonija, kriza je preplavila svet, a mi se pitamo da li smo zavisni od mreža toliko da smo sedam sati “grizli nokte” i resetovali uređaje ne bi li se vratili u normalno stanje. U online stanje. 

Vladimir Zarić, naš predavač, kaže da je problem bio tehničke prirode, uprkos teorijama zavere i paranoji.

– Naši životi su okrenuti ka tim alatima koji nam omogućavaju mnogo bržu i instant komunikaciju. Facebook i Instagram su krenuli kao društvene mreže sa idejom da se povežemo sa prijateljima, da razmenjujemo neke sadržaje, ali to je vremenom postao sastavni deo našeg života i način kako komuniciramo i kako funkcionišemo. Ovakve situacije kada se dese uvek postoji crv sumnje o nekim teorijama zavere, da ništa nije slučajno, paranoja…Stvar jeste zaista bila tehnilčke prirode. I Facebook i Instagram i Whatsapp i ostali servisi koji su uključeni u celokupan ekosistem Facebook korporacije, neprestano rade na unapređenju svojih tehničkih mogućnosti i povezivanju. Desio se problem, interno se desio problem, koji nisu mogli brzo i efikasno da otkolne i kao posledicu toga imali smo ovaj blackout, odnosno globalnu nedostupnost. Uglavnom su se te greške do sada dešavale lokalno, na po par sati, iz nekih zemalja, odnosno regiona nije bilo moguće pristupiti nekom od servisa, ali sad smo prvi put imali da je to globalno stanje koje traje toliko dugo.

Pitanje koje se posledično nameće jeste da li je taj kvar pokrenuo globalnu paniku i pokazao našu zavisnost od mreža?

– Sredinom devedesetih se uspostavio termin FOMO (Fear Of the Missing Out) odnosno strah da se propusti nešto i drušvene mreže su jedno veoma plodonosno tle da kod ljudi taj strah bude još izraženiji, da nećete dobiti neku informaciju, da ćete propustiti nešto važno, da ćete biti van društvenih dešavanja. I kada odjednom nemate mogućnost pristupa tim platformama gde dobijate te informacije, onda se javlja strah. Ja se sećam, u mom detinjstvu bile su česte restrikcije struje i uvek je bilo to zvanje prijatelja, kumova, poznanika, da se proveri da li u tom delu Beograda ima struje i to je neka analogija. Sad su se ljudi obratili na nekim drugim društvenim mrežama da pokušaju da saznaju šta se dešava. Prvo je bila panika, da li je samo do mene, do mog telefona, do mog operatera, da li samo u Srbiji i tako dalje i tako se žurka preselila na Twitter. Ljudi pokušavaju da nađu kanale komunikacije, koji će da nadomesti to što trenutno nije dostupno. 

I dok su ljudi širom sveta bili u panici jer su odsečeni od sveta, Zakerberg je gubio milijarde, ali i biznis korisnici koji se oglašavaju na njegovim platformama. Jednačina “panika puta profit” dala je za rezultat velike novčane i gubitke živaca.

– Nije tu samo gubitak profita Zakerberga i njegove kompanije. Prema podacima iz 2020. budžet za Facebook oglašavanja u Srbiji bio je oko 14 miliona evra, to su firme i kompanije koje koriste Facebook i sve njegove servise za marketing svojih proizvoda i usluga. Video sam podatak da je Facebook za tih sedam sati izgubio sedam milijardi što vrednosti padom deonica, što jer nisu bili u mogućnosti da isporuče reklame koje su bile zakazane kod njih. Definitivno, to nam uskraćuje jedan kanal koji biznisi konstantno koriste i uzdaju se u njihovo funkcionisanje. 

Facebook je u saopštenju naveo da nije reč o o hakerskom napadu, već da je greška napravljena na njihovoj strani, tokom unapređivanja softvera koji pokreće servere. Tačnije, menjali su postavku bekboun rutera koji konfigurišu razmenu informacija između njihovih data centara, tu je napravljena greška koja se potom kaskadno prenosila do svakog servera koji koriste u svetu. Takođe kaskadno, prenosila se i panika među milijardama ljudi koji koriste te platforme.

 

“Ništa nije tako ograničavajuće kao zatvoren krug bliskosti, u kom je svaki razgovor istražen, a društvene razmene fiksirane u poznatoj rutini.”

Arčibald Kronin