Milana Vojnović je nosilac stipendije “Boris Trivan” i koordinatorka komunikacija u Trag fondaciji.  Milana pomaže u izgradnji bolje i ravnopravnije budućnosti tako što podstiče ljude da prihvate svoje različitosti i slave raznolikost. Na kursu Veštine novog doba, Milana Vojnović predaje na modulu Rodna ravnopravnost/Stereotipi na kom, zajedno sa mladim ljudima željnim promene, osvetljava put ka oslobađanju od štetnih stereotipa. 

-Rodna ravnopravnost i borba protiv rodnih stereotipa su važan deo veština novog dobra jer su nam neophodni za otvoreno, progresivno društvo u kome se kvalitet i znanje cene bez obzira na rod osobe koja ih poseduje. Oni su sveprisutni na kanalima digitalnih komunikacija, neodvojivi su deo stalno rastućeg broja dostupnih informacija, važni su za razvijanje kritičkog mišljenja i agilnosti.

Koji su rodni stereotipi najzastupljeniji u Srbiji?

-Najzastupljeniji stereotipi su oni koji se mogu videti upravo u većini medija, kao i na mnogim stranicama i društvenim mrežama, u reklamama: tu su sa jedne strane očekivanja kada je u pitanju fizički izgled žena, uvek dovođen u vezu sa godinama, uvrežena mišljenja o tome šta neko može ili ne može da bude jer je (nije) žena – kako treba da raspolaže svojim vremenom i novcem, kojim hobijima ili zanimanjima da se bavi. Zatim, to se prenosi i na očekivanja u vezi sa emotivnim kapacitetima ili manjkom istih, pa se i dalje opravdavaju očekivanja da žene budu te koje vode računa o svom izgledu, o odgoju dece, brinu o porodici i domaćinstvu, iskazuju svoja osećanja ili je normalizovano da većinski rade neplaćene kućne poslove i  jednostavno -“trpe”. Sa druge strane, postoje i vrlo jasno se komuniciraju dupli standardi, a odlazi se i u drugu krajnost pa se od muškaraca očekuju istrajnost, čvrstina, čak grubost, hladnoća i uzdržanost od emocija, dok se nasilje (verbalno i fizičko) opravdava i normalizuje jer se doživljava kao dokaz muškosti i muževnosti.

O čemu razgovaraš sa studentima tokom predavanja?

-Sa studentima pre svega razgovaram o tome kako možemo da prepoznamo rodne stereotipe, polazeći od ličnih primera i iskustava, kao i primera u nacionalnim medijima i kampanjama. Pored toga, vežbamo i kako se rodna ravnopravnost primenjuje praktično, u različitim kontekstima i situacijama, kako bi, kasnije bili spremni da je praktikuju i nakon modula i van učionice i na taj način doprineti da svet bude malo bolje mesto. Milana smatra da mladi ljudi mogu veoma da doprinesu osvešćivanju i menjaju situacije i da zaista rodna ravnopravnost ne bude samo floskula.

-Mladi to pre svega mogu da učine biranjem izvora iz kojih se obaveštavaju, preispitivanjem vesti i sadržaja koje konzumiraju – da li neki od tih sadržaja ugrožavaju ili ograničavaju nečije slobode na osnovu roda? Da li je u fokusu naslova ili vesti degradiranje osobe zbog toga što je žena i što (ne) izgleda na određeni način ili jer su njeni izbori i delovanje činjenično loši po druge ljude ili opšte dobro? Takođe, mogu da uporede i načine na koji se o određenim temama govori u zavisnosti od toga da li se govori o muškoj ili ženskoj osobi. Na kraju, ali nikako i manje bitno  – važno je da drugima skrenu pažnju na ponašanje koje perpetuira rodne stereotipe i diskriminaciju i da daju dobre primere svojim postupcima, deleći pouzdane izvore koji komuniciraju jasno, asertivno i uvažavajući sve ljude podjednako bez obzira na rodnu pripadnost.

Milana Vojnović, pozitivnim pristupom i konstruktivnim stavom, doprinosi stvaranju sveta u kojem je rodna ravnopravnost norma, a ne izuzetak i to je najveći benefit koji daje polaznicima kursa Veštine novog doba.