BLOG

Da li ste spremni za društvene medije?

Da-li-ste-spremni-za-drustvene-medije

Da li ste spremni da platite za lajkove?

Želite da budete popularniji na društvenim mrežama? Smatrate da je sve što vam treba da biste ostvarili ovaj cilj – veliki broj lajkova/folovera/sabskrajbera?

Aleks Melen vam može prodati hiljadu lajkova za oko 45 dolara. Melen ima firmu koja se bavi marketingom. Pre oko godinu dana sve kompanije sa kojima je sarađivao imale su isti problem: kreirali su Fejsbuk strane, ali je mali broj korisnika ove društvene mreže znao za njih i broj lajkova je bio jako mali. „Otišli biste tamo i zatekli svega nekoliko desetina lajkova, a polovinu su činili zaposleni u toj firmi. Posledica: ljudi su istog trenutka gubili interesovanje za taj brend.”

Za adekvatnu cenu, Melen je mogao da „reši“ njihov problem.

Fejsbuk je najbrojnija društvena mreža na svetu i trenutno ima skoro milijardu i dvesta miliona korisnika. Da je država, bio bi treća u svetu po broju stanovnika. Šta tih milijardu i više (mnogo više) ljudi žele, šta im se dopada, ko su njihovi prijatelji, gde žive i šta rade, samo su neka od pitanja na koje bi svi koji se bave digitalnim komunikacijama želeli da znaju odgovor.

Zbog ovakve snage Fejsbuka, sve kompanije i svi brendovi žele biti prisutni na njoj. Ali vrednost prisustva i postojanja na Fejsbuku ima smisla jedino ukoliko se svima koji “lajkuju” neku stranu, zaista ta strana i dopada. Smisao je u tome da svi fanovi prate i, još važnije, kreiraju sadržaje na strani za koju su svojim “lajkom“ potvrdili da im se sviđa.

Vrlo često, ljudi čak nisu ni uključeni u ceo ovaj „like“ proces. Za potrebe različitih kampanja, neretko se angažuje na hiljade lažnih Fejsbuk profila, koji su vrlo često automatski kontrolisani i multiplikovani. Desilo nam se da smo, prilikom jedne Fejsbuk nagradne igre koju smo organizovali za Ševrolet, a koji je dodeljivao auto najboljem učesniku, u samo jednom danu jedan takmičar dobio na desetine hiljade „lajkova“. Svi profili su bili lažni, podrazumeva se. I svi su bili automatski generisani i kontrolisani. Tako dolazite u besmislenu situaciju da većina članova vaše zajednice zapravo i ne postoje.

Melen, naravno, tvrdi da iza svih lajkova koje on prodaje stoje pravi ljudi. Ljudi koji plaćaju Melenu za lajkove, dolaze iz najrazličitijih poslova – od kompanije koja proizvodi rasvetu do kompanija koje produciraju realiti šou programe. Jedna takva kompanija kojoj Melen prodaje lajkove, trenutno ima 95 hiljada fanova na Facebook stranici, ali njihova želja je da imaju bar 25 hiljada više. Ovo je važno televizijskoj mreži na kojoj se šou emituje, a koja prodaju oglasnog prostora zasniva na broju lajkova koje imaju na stranici.

U kompaniji Fejsbuk upoznati su sa ovim dešavanjima. Oni su razradili sistem koji eliminiše nevalidne podatke, a imaju i tim „lovaca“ čiji je zadatak da pronađu i izbace sa mreže lažne profile. Ali se ovakve stvari, ipak, i dalje dešavaju.

Jedna druga firma koja se bavi prodajom „lajkova“ pokazala je profil jedne pevačice iz Nešvila koja je njihov klijent. Ona ima puno fanova, apsurd je da je većina njih iz Egipta. I nikada neće kupiti njen album, a još teže će doći na njen koncert. I dalje mislite da su fanovi?

Imperativ svim kompanijama koje žele da budu prisutne na Fejsbuku je broj lajkova koje imaju ili žele da dostignu na svojoj stranici. Mali broj razume i prihvata činjenicu da je participacija zajednice ono što daje snagu stranici i brendu. Broj ljudi koji čita postove, ostavlja komentare, deli sadržaje sa strane i svojom aktivnošću doprinosi aktuelnostima na istoj, najvažniji je činilac uspešnog nastupa na svim društvenim mrežama. Kada budu shvatili da je tajna u poznavanju, osluškivanju i animiranju zajednice, a ne u broju lajkova – strategije nastupa na društvenim medijima će se pažljivije definisati, a podrazumevaće i izvesnu stručnost svih koji u njenoj realizaciji učestvuju.

I da zaključimo: ukoliko ste spremni da platite za lajkove – niste spremni za društvene medije!

Ana Mirković

Pin It
Ana Mirković

Ana Mirković je izvršna direktorka Instituta za digitalne komunikacije i lider komunikacijskog tima digitalne agencije Razor Communications. Savetnica je u UNICEF Srbija za digitalnu komunikaciju i predavač na Biznis akademiji na kursevima Odnosi sa javnošću, Digitalna komunikacija, Korporativne komunikacije, Korporativni identitet, Krizna komunikacija i Lični brending. Poseduje višegodišnje iskustvo i stručnost u oblasti digitalne komunikacije, strateške komunikacije i online marketinga. Završila je master studije psihologije i trenutno je student doktorskih studija na Univerzitetu za mir Ujedinjenih nacija na katedri za strateški menažment.

Leave a Reply